Фиренца на Елби

-Пре свега, Христос воскресе и срећан Ускрс!

Данашњи дан започео нам је тако што смо се за време доручка међусобно куцале јајима, јер је само нама Ускрс.

Дрезден, главни град Саксоније, који има око 560 хиљада становника, са разлогом има надимак „Фиренца на Елби“.

Иако није тако било планирано, свидела нам се идеја да на данашњи дан посетимо Дрезден зато што је управо то град који је после Другог светског рата потпуно срушен и након тога је поново изграђен – „васкрсао је“.  До Дрездена смо путовали сат и по времена, али након вожње до Немачке од 20 сати, то нам је изгледало као 5 минута. Када смо стигли, дочекао нас је водич и одмах смо кренули у обилазак. Временске прилике нам нису баш ишле у прилог, али нас то није спречило да уживамо у лепотама најлепшег града у источној Немачкој.

На самом почетку смо приметиле маратон који се одржавао и у коме су учествовали људи свих генерација.

1. Синагога – до Другог светског рата имали су заједницу од 5000 Јевреја, а 95% њих је нестало после Холокауста и део њих је отишао у Израел и Америку. 174 њих се ипак вратило у Дрезден, а стара Синагога је била спаљена 1938. године. Након реконструкције дошло је доста Јевреја из Белорусиије. Занимљиво је то да и даље у целој источној Немачкој полиција стоји испред Синагога, што смо и виделе и из тог разлога немамо слику Синагоге.

2. Музеј модерне уметности –специфичан је по томе што се са спољашње стране налази слика младе, богате девојке која је рађена у романтичарском стилу  како би привукла туристе и како би људи знали шта да очекују унутра. На овој згради, као и на већини осталих приметиле смо доста црних делова који су заправо остаци оригиналналних грађевина, од пре Другог светског рата.

3. Изложбена сала – изграђна је у касном 19. веку, када је Немачка била веома богата, у којој понекад ученици са Академије уметности излажу своја дела.

4.Панел „Поворка принчева“ – највећи пано на свету, стар је 150 година и протеже се на 100 метара, а достиже висину од 10 метара. Направљен је на 25 хиљада порцелански плочица. Он приказује представнике краљевске породице Виттинс, који су 800 година владали Саксонијом, а прате их научнци, занатлије, уметници, сељаци, војници и деца. Такође, занимљиво је то што је ово једна од ретких грађевина која није срушена током рата.

5. Црква Богородице (Frauenkirche) – најзначајнији симбол Дрездена, који су Савезници срушили у високу гомилу од 42 метра, која је остала нетакнута 40 година да би подсећала на рат. Осамдесетих година рушевине постају место мирних протеста против режима источно-немачке владе.  Реконструкција креће 1994. која траје 11 година и у коју је уложено преко 180 милиона евра, приватних донација. Сложена је као слагалица, комбинацијом оригиналних каменчића изгорелих у ватри и нових.

6. Палата Цвингер – изградња палате почела је 1710, а завршена је 1728. године. Формално је отворена 1719. године церемонијом венчања принца  Фредерика Августа са ћерком хабзбуршког цара Јозефа I, Маријом Јозефом, која је трајала 4 недеље. Поред свих вредних ствари које се у њој налазе, ствар која нам је највише привукла пажњу је највећи Зелени дијамант који је пре 300 година донет из Индије у Лајпциг, па је пренет у Дрезден. Такође, у њему се налази и накит краљева и краљица и ту су довођени најбољи уметници из Италије како би сликали. У овој палати се налазила и „Златна соба“ која је скинута и однесена, а нико не зна где.

7. Семперопер – оперска кућа Саксонске државне опере Дрезден која има дугу историјску традицију. Налази се на Театерплацу у историјском центру Дрездена у близини Елбе. 

8. Grand Hotel Taschenbergpalais – најлуксузнији хотел у Саксонији

Након обиласка имали смо мало слободног времена, које смо искористиле тако што смо шетали са нашим другарима из Валпова, Хрватска.