Разврставање и подела терапије

Освануло је ново јутро у Gut Wehlitz-u. За разлику од претходних овај је дан започео са благом кишом и облацима који су се вили свуда око Лајпцига.

Након напорног понедељка и уторка надале смо се мало лакшем дану у коме ћемо моћи да нађемо времена да се опустимо и саберемо све утиске и дешавања од самог почетка путовања до данас. Осећања у нама су измешана, пресрећне смо што смо добиле прилику да будемо део целог пројекта и што имамо шансу да после две године ишчекивања остваримо контакт са људима којима је наша помоћ потребна. Са друге стране морамо признати колико смо биле уплашене и несигурне из јуче наведених разлога. Трудиле смо се да се то на нама не примети а када смо се скупиле у нашa четири зида виделе смо да је свакој први дан прошао исто. Из тог разлога смо, синоћ када су све обавезе биле завршене, селе заједно и пронашле различите начине како можемо заобићи језичку а и ону баријеру која је постојала у нама. Верујемо да се све то исплатило јер је данашњи дан, може се рећи, прошао пуно боље. 

Пре почетка вежби поново смо били тестирани.

Са запосленима је споразумевање било много боље, верујемо да су то и они приметили па су нам из тог разлога дозволили да радимо више ствари него јуче, неке смо одрадили у потпуности самостално а неке уз њихову помоћ (помоћ је била само вербална, углавном смо се сналазиле саме око свега осталог). 

Правило је да ако се ради нешто, одрадиће се од почетка до краја како треба. На пример при спровођењу личне хигијене одваја се доста времена за сваког штићеника. Поред свега ми као медицинске сестре смо задужене и за њихов изглед, када завршимо са купањем и пресвлачењем очешљамо их, исплетемо им косе уколико су дугачке, водимо рачуна да им кожа остане хидрирана коришћењем разних крема, спроводимо здравствену негу у сваком смислу те речи.

Оно што нам је било занимљиво данас је што смо имале прилике да одрадимо и видимо вађење капиларне крви из ушне ресице за одређивање гликемије. Одређивање гликемије је стандардна процедура која се ради сваког дана, најчешће се крв узима из јагодице прста али је кожи потребно да се регенерише, па се због тога након неколико дана прелази на ушну ресицу док се јагодице не опораве. Такође је једна од занимљивих ствари била што смо видели другачији начин дозирања инсулина. Овде постоје шеме по којима сестра има аутономију да сама мења дозу инсулина на основу вредности измерене гликемије пре оброка.

На одељењу су нам показали одељенску апотеку, појединачне дозаторе за лекове као и начин чувања опијата, колица за поделу терапије. Виделе смо како се одређени лекови чувају у фрижидеру и замрзивачу и колико је важна одговарајућа температура. Гледале смо поделу оралне терапије, где су сестре након испоштованог правила 5П сваком од штићеника исту поделиле.

У повратку смо прошетале и свратиле до тржног центра који је одмах поред Leipzig Hauptbahnhof (главне станице) о којој ћемо писати у неком од наредних постова.    

Вратиле смо се у кампус С-баном.