Acta est fabula

Ко би рекао да две недеље могу тако брзо да прођу?

Свака од нас је имала одређена очекивања, али се све можемо сложити око тога да је цела ова прича надмашила свако од њих. Када се утисци пресаберу, сигурне смо  да бисмо се радо вратиле на почетак и поновиле све.

Припреме за пут су биле завршене у раним јутарњим часовима. Након доручка смо обавестиле возаче да смо спремне и убрзо након тога су они били ту. Да није било наших другара, не бисмо успеле да пренесемо све своје ствари од собе до превоза. 

Пут је био исти, само овог пута у супротном смеру – од Немачке, преко Чешке, Словачке, затим Мађарске. Време нас је послужило, тако да смо имале прилику да уживамо и у предивном заласку! Након краћег задржавања на граници, поново смо се нашле у својој земљи.

Имале смо две ужурбане недеље, пуне активности (што обавезних, што изборних), па до данас нисмо ни приметиле колико је између њих било мало одмора. Зато нас је тек сада сустигао умор, па пут проводимо дремајући.

Ово је било заиста фантастично искуство за све нас. Научиле смо и виделе много нових ствари. Најважније од свега тога јесте то да смо се супер забавиле. Једва чекамо да све то поделимо са вама када будемо стигле!

Хвала вам што сте нас читали. Било нам је задовољство да сваки свој дан поделимо са вама. Надамо се да смо отвориле пут многим новим пројектима у којима ће наша школа учествовати и да смо испуниле очекивања наших професора који су нам били велика подршка током читавог пројекта.

Овим се одјављујемо и надамо се да ћемо ускоро и ми имати прилике да читамо нова искуства будућих генерација!

Надзор менталног здравља

Данашњи дан смо започеле исто као и претходне, али неспремне за опроштај од рада у дому и свиме што он носи. Поготово што је то знак да се свему овоме ближи крај. Враћамо се кући. 

Када смо стигле у дом најлакши начин да не мислимо на растанак био је да се бацимо на задатке. Данашњи циљ праксе нам је био нега људи који пате од деменције. У нашем дому таквих штићеника има доста, те су све активности прилагођене и њима. За такве штићенике је потребно доста више стрпљења, времена и разумевања које наравно сво особље дома има. Специфичне ствари које смо приметили везане за собе штићеника са деменцијом је то да су им кревети окружени сликама чланова породице и просто стварима које их подсећају на дом: календари, сатови, маркице... 

Велики проблем представља то што понекад забораве чак и како обавити основне физиолошке потребе па их или обаве погрешно, или их не обаве уопште. Када смо завршиле негу штићеника за данас, дошло је време да се опростимо како с корисницима тако и са особљем дома. Нисмо очекивали да би нам одлазак с посла тако тешко пао, али јесте. Од дома добили смо сертификате који ће нам много значити за даље школовање и много смо им захвални на томе као и свему што смо од њих научиле.

У кампус смо се као по обичају вратиле С-баном који смо чекале на главној железничкој станици Лајпцига. То је највећа железничка станица у Европи мерена површином. Класификована је као станице категорије 1 и функционише као велики тржни центар. 

Када смо стигле у кампус отишле смо на ручак а затим и на завршни састанак где смо са једним од координатора Виталиса размениле утиске  и причале о свему што се дешавало, како се осећамо поводом целог боравка и сутрашњег одласка, а потом се сликале са сертификатима Виталиса (Еразмуса) које нам је уручио. Након краћег одмора неке од нас су отишле у куповину за повратак и шетњом кроз центар Шкојдица уочиле млекомат, док су друге остале и поново уживале у одбојци на песку.

Здравствено васпитни рад

 Упозорење! Удобно се сместите у своја седишта, и спремите се за олују нових информација!

Морамо вам рећи, јуче су нас обузеле јаке емоције зато што смо имали директно укључење са другарима и професорима из школе. Некима од нас је било веома драго што смо могле да вам пренесемо наше утиске и препоруке у видео формату, иако нисмо биле у могућности да се прикључимо онлајн састанку због саме организације посла у дому старих.

 Хтеле бисмо вама читаоцима који познајете неког „медицинара“  или сте и сами ученик наше школе да поново дамо све препоруке што се тиче овог пројекта! Искуство које овде стичемо, не верујемо да ћемо икада заборавити. Знате, не само да смо овде доста тога научиле што се неге тиче, већ смо и упознале друге културе, проширили знање енглеског, немачког и осталих језика. Када вам живот да прилику искористите је!

                                                            једна слика са паузе за ручак 

Здравствено васпитни рад  се у дому старих спроводи у виду различитих метода. У свакој корисниковој соби се налази телевизор на коме се свакодневно укључују едукативни програми. Поред тога, уколико корисник има жељу може се укључити и музика по његовом укусу, али уз поштовање мира осталих корисника. У ходницима, дневним боравцима, и собама корисника постоје полице са касетама, књигама о кувању, цвећу, поезија и сво остало штиво у коме корисник ужива. Особље нам је рекло зашто је битно са корисницима разговарати о темама које се тичу побољшања њихових живота и превенције многих болести. 

Корисници у дому имају прилику научити и неке од друштвених игара и вештина. Слике које се налазе у корисничким собама су пре свега слике њихових породица, кућних љубимаца и пријатеља. О томе колико оне помажу менталном здрављу корисника можете прочитати у нашем сутрашњем блогу!

Посебну пажњу нам одвлачи невербална комуникација особља са корисницима. Веома је невероватно како особље на основу покрета, израза лица корисника зна како треба прићи и којим речима му се обратити. Где год били, којим год  језиком говорили један језик ће свуда бити исти, а то је говор тела. Оно што ти може рећи један осмех или пак тужан поглед то се не може рећи ни хиљадама речи. И не само да су то покрети тела, већ и енергија која се „осети“ у соби.

 Након завршене праксе у САХ, отишле смо у куповину и обилазак тржних центара у Лајпцигу. У шопинг центрима Лајпцига се могу наћи марке попут  Tom Tailor, Jack and Jones, Buggati, Pandora. Обезбедиле смо и поклоне за своје најдраже којима ћемо се ускоро придружити.

Данас су се на Тржном тргу у Лајпцигу окупили фудбалски тимови  Лајпциг и Ренџерси који су допутовали из Велике Британије. Свуда по тргу су се могли наћи навијачки штандови, а  ресторани и кафићи Лајпцига су били испуњени.

Очекујте доста занимљивих информација и сутра! 

Bye bye, see you soon!

Начини складиштења лекова и обезбеђивање приручне апотеке

Знање  је моћ! Зар не­?

И данашњи дан је прошао сјајно као и претходни, научили смо доста тога и имали смо занимљиве активности у кампусу. Пролеће у овом делу Немачке је веома дивно јутра су свежа, а дан је топлији, вегетација је такође бујна.

Тема о којој смо данас више научиле говори о томе како се заправо чувају лекови и како се обезбеђују приручне апотеке. У ранијим постовима смо говориле о одељенској апотеци, у складу са данашњом темом ћемо вам нешто више рећи о приручној апотеци. Она се налази у облику покретних колица на којима се налази терапија за тај дан.

На сваком спрату се могу уочити огласне табле на којима се налази план терапије за недељу која је у току по данима. Врстама терапије која се спроводи код старих припадају ерготерапија, физиотерапија, логопедска и респираторна.  Да, добро сте прочитали! Како деца, тако и старији итекако могу ићи код логопеда и успешно могу отклонити неке од поремећаја комуникације. Ерготерапија се примењује код особа са хендикепом, помаже им да поново успоставе практичне способности.

Особље у дому нам је објаснило значај свих врста терапија код штићеника. На вратима неких соба се може уочити  листа на којој пише у колико сати се која врста терапије спроводи. Неке од нас су јутрос имале прилику да присуствују физиотерапији штићеника.

У обављању многих сестринских процедура помажу нам и болнички кревети са електромотором и даљинским управљачима. У односу на потребе, стање штићеника одређени део кревета се може подићи или спустити, што помаже како њиховом стању тако и особљу у раду. Још једну предност коју имају јесу заштитне ограде, како штићеник не би испао из постеље.

Свака сестринска соба садржи сет за прву помоћ, да уколико стање штићеника то захтева сестра пружи прву помоћ. Самим тим да се ради о старијим особама које представљају ризичну групу , увек треба бити опремљен и спреман за сваку ситуацију. Такође аутоматски дефибрилатор је изузетак и налази се само у делу где се налазе тешки болесници.  

У кампусу смо данас имали организоване спортске активности. Играла се одбојка на песку, ко је хтео могао је да игра фудбал, стони тенис, итд. Неки од нас су били само подршка и публика, а неки су и учествовали у одбојци на песку. Свакако смо се одлично забавиле!

Вечера је била веома укусна. Наша другарица је вегетаријанка и у кампусу увек испоштују то и спреме јој оброк према њеним навикама. Уколико неко има другачије навике, или има алергију  или интолеранцију на неку намирницу, такође у кампусу испоштују и то.

До виђења! 

Лична хигијена старијих

 

Здраво свима, прошло је тачно недељу дана од када смо започеле праксу у САХ. Време је прошло јако брзо јер када радиш оно што волиш време брзо лети. Полако нас хвата туга што ускоро одлазимо из ове дивне земље, а нарочито због опраштања од пријатеља које смо упознале у кампусу. Синоћ смо се уз много суза опростиле од другара из Шпаније. Сама помисао да их вероватно више нећемо видети и то сигурно не у овим околностима изазива велику тугу. Сви су били јако дивни према нама, пуно тога нам помогли и захвални смо што смо много једни од других научили. Знамо да циљ мобилности јесте упознавање нових људи, али нисмо биле спремне на растанак са њима. Колико год нам тешко падали овакви тренуци јако нам недостају породице и пријатељи, па чак и школа. Јуче смо се преко видео позива поздравиле са координаторима из наше школе. Јако смо биле срећне што смо их виделе (макар само преко екрана). Испричале смо сва наша досадашња искуства, рекле све што нас је мучило, сетиле се неких смешних ситуација и лепо орасположиле.

Но, да се вратимо на други (али не мање важан) циљ пројекта. Данашњи задатак у дому за старе било нам је спровођење личне хигијене. Након што смо се психички и физички спремиле за рад, са главном сестром отишле смо до собе првог корисника коме је било потребно спровођење личне хигијене. С обзиром да смо ову радњу до сада обављале у кабинетима, на луткама, први контакт са реалношћу за нас је јако стресан. Начин рада у обе земље је исти али овде особље има на располагању више средстава и апарате за олакшавање рада. Као што смо већ рекле у претходним блоговима, много се поштују навике корисника и комплетан план рада прилагођава се њему. Приликом обављања личне хигијене, користи се козметика која је у складу са корисниковим типом коже. Првог корисника окупале смо уз помоћ неговатеља, а наредне смо купале самостално. Значи нам што смо напокон виделе како то изгледа у раду са корисницима ове земље.

Осим купања неопходно је и одржавање хигијене усне дупље. У овом дому користе се једнократни сетови за оралну хигијену које смо први пут виделе. Начин рада такође је исти.

Након збрињавања корисника и распремања материјала, радне површине и све што је дошло у контакт са околином (кваке, даљински, рукохвати, делови кревета...) дезинфикују се посебним марамицама. Марамице су специфицне јер дом сам прави дезифицијенс за њих.

Још једна занимљива ствар коју смо приметиле од када смо овде јесте начин комуникације корисника са особљем и особља међусобно. Наиме, овде се комуницира преко специјалних мобилних телефона који раде по принципу токи вокија. Преко њега особље се међусобно дозива, што могу учинити и корисници из своје собе.

Након што је прошао Ускршњи распуст у Немачкој, ученици медицинских школа вратили су се на праксу у дом. То су махом физиотерапеути који раде групне терапије. Имале смо прилику да присуствујемо једној таквој терапији у посебној соби за спорт. Након што се корисници одведу/ одвезу у собу за спорт седе у круг. На почетку раде се загревања, а након тога лагано добацивање лоптом или играње различитих игара. Приликом таквих вежби ради се на физичком и менталном здрављу и вежбању финих покрета, али све у граници могућности корисника дома. Осим групних, раде се и појединачне вежбе са корисницима- масаже и разгибавање екстремитета.

Неке од нас су данас имале прилику да дају лек преко гастростоме. За наше даље учење, урадити овако специфичне и важне ствари има велики утицај и даје нам ветар у леђа.

Обилазак Лајпцига

У старом делу Лајпцига поново смо посетиле тржни трг такозвани Маркт. На њему се могу наћи пуно домаћих и ручно прављених прозвода и предмета као и храна, биљке и сл. Петак је главни дан трга када има највише излагача. Виделе смо пуно тезги са воћем, поврћем и зачинима карактеристичним за овај део Немачке.

Шетњом кроз овај део града, уочиле смо Ауербацхов подрум- најстарију кафану у Немачкој и једну од најстаријих на свету. Ради од 1525. године и јако је аутентична по локацији- смештена је у подруму у близини трга. Занимљивост везана за кафану је та да је Гете био сталан гост кафане за време студија и споменуо је у ,,Фаусту“  ,јер је инспирацију за ово дело добио баш у овој кафани.

Лајпциг је диван град са пуно занимљивих локација па се надамо да ћете неке и сами посетити. Danke für Ihre Aufmerksamkeit, auf Wiedersehen!

Исхрана старијих

Guten Tag!

Данашњи дан био је тмуран и хладан, па нам је пар минута чекања аутобуса изгледало као читава вечност. Као и сваког радног дана, јавним превозом смо стигле у SAH у ком су нас поново тестирали на Ковид.

 Када је након негативног  теста свака отишла на свој спрат и припремила се за рад, “бациле смо се“ на своје радне задатке. По плану рада имале смо исхрану  болесника, што смо и радиле. Колико год лако изгледало обављање овог посла, за њега је потребно много стрпљења и може изузетно дуго да траје. Специфичност коју смо приметиле је да се пацијентима који имају проблем са актом гутања додаје одговарајући прашак у чај од ког настаје гел. Да би се подстакла перисталтика, штићеницима се у исхрану додаје прашак Movicol, растворен у одређеној количини течности. Штићеници уносе велике количине чајева, махом црвених. На одељењима постоји недељни јеловник који испуњава све потребе штићеника. 

Веома фина медицинска сестра нам је објаснила како функционише сваки оброк, како свако има своје место у трпезарији и да имају списак ствари које сваки штићеник не воли, не сме да једе или је алергичан, односно интолерантан, а након тога смо делиле терапију. Неке од нас су имале прилику да виде и како изгледа храњење болесника преко гастростоме. Занимљивост коју смо приметиле је додатак овој врсти исхране, раствор са хранљивим влакнима. Поред тога имале смо прилику и да поразговарамо са штићеницима и особљем са којима се споразумевамо разним видовима невербалне и вербалне комуникације.

 Након дугог и врло исцрпљујућег преподнева вратиле смо се у Gut Wehlitz на ручак, а после тога отишле у обилазак Шкојдица. Шкојдиц  је предграђе Лајпцига, у делу где је његов аеродром. Врло је миран и тих градић који има 17 хиљада становника и врло лепу природу. Иако је град врло мали у њему се налазе разне знаменитости попут музеја, градске библиотеке и астрономског центра. У Шкојдицу постоји и део за скијање и планинарење.

У кампусу имамо и могућност да помажемо у кухињи што је савршен начин за стицање додатних искустава и склапање нових пријатељстава.

Фиренца на Елби

-Пре свега, Христос воскресе и срећан Ускрс!

Данашњи дан започео нам је тако што смо се за време доручка међусобно куцале јајима, јер је само нама Ускрс.

Дрезден, главни град Саксоније, који има око 560 хиљада становника, са разлогом има надимак „Фиренца на Елби“.

Иако није тако било планирано, свидела нам се идеја да на данашњи дан посетимо Дрезден зато што је управо то град који је после Другог светског рата потпуно срушен и након тога је поново изграђен – „васкрсао је“.  До Дрездена смо путовали сат и по времена, али након вожње до Немачке од 20 сати, то нам је изгледало као 5 минута. Када смо стигли, дочекао нас је водич и одмах смо кренули у обилазак. Временске прилике нам нису баш ишле у прилог, али нас то није спречило да уживамо у лепотама најлепшег града у источној Немачкој.

На самом почетку смо приметиле маратон који се одржавао и у коме су учествовали људи свих генерација.

1. Синагога – до Другог светског рата имали су заједницу од 5000 Јевреја, а 95% њих је нестало после Холокауста и део њих је отишао у Израел и Америку. 174 њих се ипак вратило у Дрезден, а стара Синагога је била спаљена 1938. године. Након реконструкције дошло је доста Јевреја из Белорусиије. Занимљиво је то да и даље у целој источној Немачкој полиција стоји испред Синагога, што смо и виделе и из тог разлога немамо слику Синагоге.

2. Музеј модерне уметности –специфичан је по томе што се са спољашње стране налази слика младе, богате девојке која је рађена у романтичарском стилу  како би привукла туристе и како би људи знали шта да очекују унутра. На овој згради, као и на већини осталих приметиле смо доста црних делова који су заправо остаци оригиналналних грађевина, од пре Другог светског рата.

3. Изложбена сала – изграђна је у касном 19. веку, када је Немачка била веома богата, у којој понекад ученици са Академије уметности излажу своја дела.

4.Панел „Поворка принчева“ – највећи пано на свету, стар је 150 година и протеже се на 100 метара, а достиже висину од 10 метара. Направљен је на 25 хиљада порцелански плочица. Он приказује представнике краљевске породице Виттинс, који су 800 година владали Саксонијом, а прате их научнци, занатлије, уметници, сељаци, војници и деца. Такође, занимљиво је то што је ово једна од ретких грађевина која није срушена током рата.

5. Црква Богородице (Frauenkirche) – најзначајнији симбол Дрездена, који су Савезници срушили у високу гомилу од 42 метра, која је остала нетакнута 40 година да би подсећала на рат. Осамдесетих година рушевине постају место мирних протеста против режима источно-немачке владе.  Реконструкција креће 1994. која траје 11 година и у коју је уложено преко 180 милиона евра, приватних донација. Сложена је као слагалица, комбинацијом оригиналних каменчића изгорелих у ватри и нових.

6. Палата Цвингер – изградња палате почела је 1710, а завршена је 1728. године. Формално је отворена 1719. године церемонијом венчања принца  Фредерика Августа са ћерком хабзбуршког цара Јозефа I, Маријом Јозефом, која је трајала 4 недеље. Поред свих вредних ствари које се у њој налазе, ствар која нам је највише привукла пажњу је највећи Зелени дијамант који је пре 300 година донет из Индије у Лајпциг, па је пренет у Дрезден. Такође, у њему се налази и накит краљева и краљица и ту су довођени најбољи уметници из Италије како би сликали. У овој палати се налазила и „Златна соба“ која је скинута и однесена, а нико не зна где.

7. Семперопер – оперска кућа Саксонске државне опере Дрезден која има дугу историјску традицију. Налази се на Театерплацу у историјском центру Дрездена у близини Елбе. 

8. Grand Hotel Taschenbergpalais – најлуксузнији хотел у Саксонији

Након обиласка имали смо мало слободног времена, које смо искористиле тако што смо шетали са нашим другарима из Валпова, Хрватска.