Ко би рекао да две недеље могу тако брзо да прођу?
Свака од нас је имала одређена очекивања, али се све
можемо сложити око тога да је цела ова прича надмашила свако од њих. Када се
утисци пресаберу, сигурне смо да бисмо
се радо вратиле на почетак и поновиле све.
Припреме за пут су биле завршене у раним јутарњим часовима. Након доручка смо обавестиле возаче да смо спремне и убрзо након тога су они били ту. Да није било наших другара, не бисмо успеле да пренесемо све своје ствари од собе до превоза.
Пут је био исти, само овог пута у
супротном смеру – од Немачке, преко Чешке, Словачке, затим Мађарске. Време нас
је послужило, тако да смо имале прилику да уживамо и у предивном заласку! Након
краћег задржавања на граници, поново смо се нашле у својој земљи.
Имале смо две ужурбане недеље, пуне активности (што
обавезних, што изборних), па до данас нисмо ни приметиле колико је између њих
било мало одмора. Зато нас
је тек сада сустигао умор, па пут проводимо дремајући.
Ово је било заиста фантастично искуство за све нас.
Научиле смо и виделе много нових ствари. Најважније од свега тога јесте то да
смо се супер забавиле. Једва чекамо да све то поделимо са вама када будемо
стигле!
Хвала вам што сте нас читали. Било нам је задовољство да сваки свој дан поделимо са вама. Надамо се да смо отвориле пут многим новим пројектима у којима ће наша школа учествовати и да смо испуниле очекивања наших професора који су нам били велика подршка током читавог пројекта.
Овим се
одјављујемо и надамо се да ћемо ускоро и ми имати прилике да читамо нова
искуства будућих генерација!
Нема коментара:
Постави коментар