Acta est fabula

Ко би рекао да две недеље могу тако брзо да прођу?

Свака од нас је имала одређена очекивања, али се све можемо сложити око тога да је цела ова прича надмашила свако од њих. Када се утисци пресаберу, сигурне смо  да бисмо се радо вратиле на почетак и поновиле све.

Припреме за пут су биле завршене у раним јутарњим часовима. Након доручка смо обавестиле возаче да смо спремне и убрзо након тога су они били ту. Да није било наших другара, не бисмо успеле да пренесемо све своје ствари од собе до превоза. 

Пут је био исти, само овог пута у супротном смеру – од Немачке, преко Чешке, Словачке, затим Мађарске. Време нас је послужило, тако да смо имале прилику да уживамо и у предивном заласку! Након краћег задржавања на граници, поново смо се нашле у својој земљи.

Имале смо две ужурбане недеље, пуне активности (што обавезних, што изборних), па до данас нисмо ни приметиле колико је између њих било мало одмора. Зато нас је тек сада сустигао умор, па пут проводимо дремајући.

Ово је било заиста фантастично искуство за све нас. Научиле смо и виделе много нових ствари. Најважније од свега тога јесте то да смо се супер забавиле. Једва чекамо да све то поделимо са вама када будемо стигле!

Хвала вам што сте нас читали. Било нам је задовољство да сваки свој дан поделимо са вама. Надамо се да смо отвориле пут многим новим пројектима у којима ће наша школа учествовати и да смо испуниле очекивања наших професора који су нам били велика подршка током читавог пројекта.

Овим се одјављујемо и надамо се да ћемо ускоро и ми имати прилике да читамо нова искуства будућих генерација!

Надзор менталног здравља

Данашњи дан смо започеле исто као и претходне, али неспремне за опроштај од рада у дому и свиме што он носи. Поготово што је то знак да се свему овоме ближи крај. Враћамо се кући. 

Када смо стигле у дом најлакши начин да не мислимо на растанак био је да се бацимо на задатке. Данашњи циљ праксе нам је био нега људи који пате од деменције. У нашем дому таквих штићеника има доста, те су све активности прилагођене и њима. За такве штићенике је потребно доста више стрпљења, времена и разумевања које наравно сво особље дома има. Специфичне ствари које смо приметили везане за собе штићеника са деменцијом је то да су им кревети окружени сликама чланова породице и просто стварима које их подсећају на дом: календари, сатови, маркице... 

Велики проблем представља то што понекад забораве чак и како обавити основне физиолошке потребе па их или обаве погрешно, или их не обаве уопште. Када смо завршиле негу штићеника за данас, дошло је време да се опростимо како с корисницима тако и са особљем дома. Нисмо очекивали да би нам одлазак с посла тако тешко пао, али јесте. Од дома добили смо сертификате који ће нам много значити за даље школовање и много смо им захвални на томе као и свему што смо од њих научиле.

У кампус смо се као по обичају вратиле С-баном који смо чекале на главној железничкој станици Лајпцига. То је највећа железничка станица у Европи мерена површином. Класификована је као станице категорије 1 и функционише као велики тржни центар. 

Када смо стигле у кампус отишле смо на ручак а затим и на завршни састанак где смо са једним од координатора Виталиса размениле утиске  и причале о свему што се дешавало, како се осећамо поводом целог боравка и сутрашњег одласка, а потом се сликале са сертификатима Виталиса (Еразмуса) које нам је уручио. Након краћег одмора неке од нас су отишле у куповину за повратак и шетњом кроз центар Шкојдица уочиле млекомат, док су друге остале и поново уживале у одбојци на песку.

Лична хигијена старијих

 

Здраво свима, прошло је тачно недељу дана од када смо започеле праксу у САХ. Време је прошло јако брзо јер када радиш оно што волиш време брзо лети. Полако нас хвата туга што ускоро одлазимо из ове дивне земље, а нарочито због опраштања од пријатеља које смо упознале у кампусу. Синоћ смо се уз много суза опростиле од другара из Шпаније. Сама помисао да их вероватно више нећемо видети и то сигурно не у овим околностима изазива велику тугу. Сви су били јако дивни према нама, пуно тога нам помогли и захвални смо што смо много једни од других научили. Знамо да циљ мобилности јесте упознавање нових људи, али нисмо биле спремне на растанак са њима. Колико год нам тешко падали овакви тренуци јако нам недостају породице и пријатељи, па чак и школа. Јуче смо се преко видео позива поздравиле са координаторима из наше школе. Јако смо биле срећне што смо их виделе (макар само преко екрана). Испричале смо сва наша досадашња искуства, рекле све што нас је мучило, сетиле се неких смешних ситуација и лепо орасположиле.

Но, да се вратимо на други (али не мање важан) циљ пројекта. Данашњи задатак у дому за старе било нам је спровођење личне хигијене. Након што смо се психички и физички спремиле за рад, са главном сестром отишле смо до собе првог корисника коме је било потребно спровођење личне хигијене. С обзиром да смо ову радњу до сада обављале у кабинетима, на луткама, први контакт са реалношћу за нас је јако стресан. Начин рада у обе земље је исти али овде особље има на располагању више средстава и апарате за олакшавање рада. Као што смо већ рекле у претходним блоговима, много се поштују навике корисника и комплетан план рада прилагођава се њему. Приликом обављања личне хигијене, користи се козметика која је у складу са корисниковим типом коже. Првог корисника окупале смо уз помоћ неговатеља, а наредне смо купале самостално. Значи нам што смо напокон виделе како то изгледа у раду са корисницима ове земље.

Осим купања неопходно је и одржавање хигијене усне дупље. У овом дому користе се једнократни сетови за оралну хигијену које смо први пут виделе. Начин рада такође је исти.

Након збрињавања корисника и распремања материјала, радне површине и све што је дошло у контакт са околином (кваке, даљински, рукохвати, делови кревета...) дезинфикују се посебним марамицама. Марамице су специфицне јер дом сам прави дезифицијенс за њих.

Још једна занимљива ствар коју смо приметиле од када смо овде јесте начин комуникације корисника са особљем и особља међусобно. Наиме, овде се комуницира преко специјалних мобилних телефона који раде по принципу токи вокија. Преко њега особље се међусобно дозива, што могу учинити и корисници из своје собе.

Након што је прошао Ускршњи распуст у Немачкој, ученици медицинских школа вратили су се на праксу у дом. То су махом физиотерапеути који раде групне терапије. Имале смо прилику да присуствујемо једној таквој терапији у посебној соби за спорт. Након што се корисници одведу/ одвезу у собу за спорт седе у круг. На почетку раде се загревања, а након тога лагано добацивање лоптом или играње различитих игара. Приликом таквих вежби ради се на физичком и менталном здрављу и вежбању финих покрета, али све у граници могућности корисника дома. Осим групних, раде се и појединачне вежбе са корисницима- масаже и разгибавање екстремитета.

Неке од нас су данас имале прилику да дају лек преко гастростоме. За наше даље учење, урадити овако специфичне и важне ствари има велики утицај и даје нам ветар у леђа.

Обилазак Лајпцига

У старом делу Лајпцига поново смо посетиле тржни трг такозвани Маркт. На њему се могу наћи пуно домаћих и ручно прављених прозвода и предмета као и храна, биљке и сл. Петак је главни дан трга када има највише излагача. Виделе смо пуно тезги са воћем, поврћем и зачинима карактеристичним за овај део Немачке.

Шетњом кроз овај део града, уочиле смо Ауербацхов подрум- најстарију кафану у Немачкој и једну од најстаријих на свету. Ради од 1525. године и јако је аутентична по локацији- смештена је у подруму у близини трга. Занимљивост везана за кафану је та да је Гете био сталан гост кафане за време студија и споменуо је у ,,Фаусту“  ,јер је инспирацију за ово дело добио баш у овој кафани.

Лајпциг је диван град са пуно занимљивих локација па се надамо да ћете неке и сами посетити. Danke für Ihre Aufmerksamkeit, auf Wiedersehen!

Исхрана старијих

Guten Tag!

Данашњи дан био је тмуран и хладан, па нам је пар минута чекања аутобуса изгледало као читава вечност. Као и сваког радног дана, јавним превозом смо стигле у SAH у ком су нас поново тестирали на Ковид.

 Када је након негативног  теста свака отишла на свој спрат и припремила се за рад, “бациле смо се“ на своје радне задатке. По плану рада имале смо исхрану  болесника, што смо и радиле. Колико год лако изгледало обављање овог посла, за њега је потребно много стрпљења и може изузетно дуго да траје. Специфичност коју смо приметиле је да се пацијентима који имају проблем са актом гутања додаје одговарајући прашак у чај од ког настаје гел. Да би се подстакла перисталтика, штићеницима се у исхрану додаје прашак Movicol, растворен у одређеној количини течности. Штићеници уносе велике количине чајева, махом црвених. На одељењима постоји недељни јеловник који испуњава све потребе штићеника. 

Веома фина медицинска сестра нам је објаснила како функционише сваки оброк, како свако има своје место у трпезарији и да имају списак ствари које сваки штићеник не воли, не сме да једе или је алергичан, односно интолерантан, а након тога смо делиле терапију. Неке од нас су имале прилику да виде и како изгледа храњење болесника преко гастростоме. Занимљивост коју смо приметиле је додатак овој врсти исхране, раствор са хранљивим влакнима. Поред тога имале смо прилику и да поразговарамо са штићеницима и особљем са којима се споразумевамо разним видовима невербалне и вербалне комуникације.

 Након дугог и врло исцрпљујућег преподнева вратиле смо се у Gut Wehlitz на ручак, а после тога отишле у обилазак Шкојдица. Шкојдиц  је предграђе Лајпцига, у делу где је његов аеродром. Врло је миран и тих градић који има 17 хиљада становника и врло лепу природу. Иако је град врло мали у њему се налазе разне знаменитости попут музеја, градске библиотеке и астрономског центра. У Шкојдицу постоји и део за скијање и планинарење.

У кампусу имамо и могућност да помажемо у кухињи што је савршен начин за стицање додатних искустава и склапање нових пријатељстава.

Берлин

Hola amigos!

Јучерашњи  дан се завршио на сличан начин као и претходни – дружењем у клубу са осталим вршњацима из кампуса. С обзиром на то да је ово било последње вече у кампусу двема групама, била је одржана опроштајна журка.

Као што смо ми  склопили нова пријатељства са осталим учесницима, тако је и наша наставница искористила прилику и разменила искуство са колегама из Медицинске школе из Винковаца и поставила темеље будуће сарадње између наших школа.

„На Берлин,

Нисам мислио на Берлин,

Ја сам мислио на Берлин

са Берлинцима.“

Момчило Бајагић Бајага

Након веома занимљиве и продуктивне недеље, напокон смо дочекале викенд. Успеле смо да одспавамо нешто дуже у односу на претходна јутра. Након доручка смо се поздравиле са групом из Хрватске која је данас напустила кампус и пожелеле им срећан пут. Убрзо након тога смо кренуле на дуго ишчекивани пут у Берлин. Током двочасовне вожње смо имале прилику да уживамо у дивним пејзажима. У Берлину нас је дочекао водич са којим смо обишле многа занимљива места у граду. Кренимо заједно у обилазак!

1. German Chancellery

Прошли смо поред зграде немачког канцелара.

2. Bundestag и Reichstag

Рајхстаг је првобитно изграђен као дом прве скупштине немачког царства. Имао је велики симбол за време нацизма и на крају рата је најпознатија фотографија када војник Црвене армије подиже заставу на Рајхстагу и симболише победу Совјетског Савеза над Немачком. Данас је то зграда парламента чији се посланици бирају на четири године, а Немци данас скупштину називају Бундестаг. Испред зграде се налази огроман парк препун туриста који уживају у погледу и сунчаном дану.

На путу ка следећој знаменитости, видели смо споменике посвећене жртвама Берлинског зида. То су сви они људи који су страдали приликом покушаја да из Источне Немачке пређу у Западну Немачку.

3. Споменик палим совјетским борцима у Tiergarten парку

Ово је један од три споменика у знак сећања на погинуле совјетске борце. Поред споменика стоје два тенка са јасним ознакама Црвене армије.

4.  Бранденбуршка капија

Налази се на Париском тргу. У историји је  стајала између Источне и Западне Немачке као део Берлинског зида. Други светски рат је преживела са великим штетама након којих је била реконструисана. Сада је једна од највећих атракција у Берлину.

5. Меморијал холокауста

Споменик посвећен убијеним Јеврејима. Састоји се од 2711 бетонских плоча различите величине. Када  кренете кроз овај "лавиринт" имате осећај дезоријентисаности, нелагодности и страха.

6. Хитлеров бункер

Један је од објеката који су били уништени након Другог светског рата. Сада се ту налазе само плакат, паркинг и тротоар. Налазио се 15 метара испод земље и у њему је, када је већ било јасно да је рат изгубљен, Хитлер са супругом окончао свој живот.

7. Топографија терора

Налази се на месту некадашњег главног штаба Гестапоа и СС-а које су такође биле уништене 1945. године. У музеју је стална поставка која нам говори о свим злоделима нацизма. Видели смо део који је посвећен Србији.

8. Берлински зид

Савезници су Берлин поделили на Источни и Западни, а линија пресека био је Берлински зид. Изграђен је 1961. године, а срушен у грађанским немирима 1989. године и тада постаје симбол уједињења Немачке.

9. Чекпоинт Чарли

Ово је био најпознатији гранични прелаз између Источне и Западне Немачке. Кроз њега су могли да пролазе само високи официри и дипломате, док је обичним људима (грађанима) прелазак био забрањен. Често се појављује у шпијунским књигама и филмовима.

10. Немачка катедрала

Налази се на Жандарменмаркту преко пута француске цркве.

11. Концертна дворана

Једна је од најстаријих у Немачкој.

12. Humboldt Universitaet

Прошли смо поред највеће библиотеке у Берлину.

13. Берлинска катедрала

Ово је највећа градска црква и седиште је протестантске цркве у Немачкој. Обриси ове цркве су један од најпрепознатљивијих симбола града.

Неколико пута смо прошли преко реке Шпреје.

14. Берлински телевизијски торањ

Налази се близу Александар плаца и представља највишу грађевину у Немачкој са својих 368 метара.

 

15. Alexanderplatz

Највећи трг у Берлину, препун туриста и локалног становништва. Трг је један од главних саобраћајних чворова у немачкој престоници, али и место одакле можете пешке доћи до већине туристичких атракција, што смо ми и урадили.

На самом тргу налази се необичан сат који показује време у више градова света.

Надамо се да сте уживали у овом кратком виртуелном обиласку.

 

 Сутра ћемо вас упознати са Дрезденом. Читајте нас. :)