Мерење и евидентирање виталних функција

Setz dich bitte и припремите се за наш нови пост! Ова реченица као и mund auf, ich verstehe das nicht, alles gut, alles klar, bad machen су само неке од реченица које чујемо толико пута да је немогуће да их не запамтимо.

Јучерашњи дан завршиле смо одласком у клуб и дружењем са нашим вршњацима. Поред учења нових ствари у дому, много тога смо научиле и од наших вршњака: играње билијара и шаха, свирање... Лепо смо се провеле и отишле на спавање да бисмо биле спремне за нови радни дан. Данашњи дан започеле смо као и сваки радни дан до сада: устале јако рано, спремиле се и отишле на станицу. Након дуге вожње стигле смо у дом за старе - САХ и почеле да извршавамо наше радне обавезе. Данас је значајан празник за нас - Велики петак и управа дома нам је изашла у сусрет и скратила нам радно време. Без обзира на то скраћено време дан је био јако продуктиван и стигле смо да завршимо све обавезе.

 Данашњи задатак био је мерење и евидентирање виталних функција. Задатак смо изршиле по плану сестринских интервенција као и иначе. Главна сестра нам је дозволила да припремимо материјал и одвела нас до првог корисника дома коме је требало измерити виталне функције. Првом кориснику је она измерила виталне функције, а осталим корисницима смо функције мериле саме уз надзор. Приметиле смо да се мерење по њиховом здравственом систему врши много лакше - апарат за притисак је аутоматски, а мерење температуре се врши безконтактно.

 Осим виталних функција и данас смо сваком болеснику узимале крв из ресице уха за утврђивање нивоа шећера у крви.  Након извршења интервенције збринуле смо сваког болесника и распремиле материјал и разврстале медицински отпад. Евиденцију смо вршиле уписивањем вредности у посебном компјутерском програму, што нам је било јако значајно јер смо се први пут сусреле са таквим начином рада.

Наставница је из разговора са особљем сазнала да смо прва медицинска школа из Србије која је на стручној пракси у САХ-у. Та информација нас је додатно мотивисала и учинила поноснима.

Након рада прошетале смо центром Лајпцига и Ѕ bahn-ом се вратиле у камп и од другара из Хрватске добиле позив да их бодримо на фудбалској утакмици. Радо смо прихватиле позив и са њима се упутиле до оближње школе у којој се играла утакмица. На утакмици смо као навијачи биле неутралне јер су нам сви подједнако драги. Слике ће вам најбоље дочарати како је игра протекла.

Сутра добијате извештај са опроштајне журке Хрвата и Кипрана којој вечерас присуствујемо. Tschüss!

Очување менталног здравља старијих

Guten Аbend драги читаоци!

Јављамо се поново након једног занимљивог, али једноставног дана. Јутро није започело ништа другачије у односу на претходно. Поново смо са кишобранчићима отишли до аутобуског стајалишта, помало поспани али спремни за нови радни дан. Данас ћемо се посветити описивању не само онога што радимо већ и неких ситница које делују бесмислено а и те како утичу како на нашу тако и на психу болесника. 

На жалост немамо дозволу да фотографишемо запослене у САХ па не можемо да вам дочарамо колико дају себе у ономе што раде, и труде се да се штићеници максимално осећају као да су код куће. То нису никакве комликоване ствари већ минимум који би  свако од нас требало да пружи, као што је обичан осмех, загрљај и збивање шала. Приметили смо да штићенике и најмањи додир може да смири и пружи им осећај сигурности. Такође оно што је нама било веома занимљиво је то што сваки болесник има неку плишану играчку, или собу пуну слика са породицом или кућним љубимцима што их подсећа на њихов дом. Језичка баријера је и даље присутна али то сада представља минимални изазов јер су се штићеници већ навикли на све нас као и ми на њих, препознају нас и увек нам упуте осмех и поздрав а некад и по коју реченицу коју на жалост не разумемо али нам је драго јер нам то указује на то да се осећају сигурно крај нас.

Једном речју се све ово може описати, а то је реч коју спомињемо од самог почетка школовања, која је присутна у свакој књизи здравствене неге и то је ЕМПАТИЈА. Због недостатка вежбе у болници нисмо имале прилике да се са овим сусретнемо до сад, али сада је право време да сво знање применимо. 

За очување менталног здравља штићеника поред свега овога укључен је и боравак у заједничким проторијама опремљним намештајем и апаратима које старије подсећају на време њихове младости. Видели смо полице са доста цедеова, музика у којој су некада уживали. Често се на ходницима може чути песма Elvis-a  Presley-a – can't help fallng in love и многе друге.

Такође још један начин очувања њиховог менталног здраља јесте и физичка активност која је у складу са њиховим годинама и пропратним болестима.

За вечеру смо имали пријатно изненађење, особље кампуса и другари из Шпаније су за вечеру припреме роштиљ за све нас, притом су испоштовали вегетаријанце, па смо сви заједно уживали у оброку.

Ми своје ментално здравље одржавамо вечерњим дружењем у клубу са учесницима из осталих земаља који тренутно бораве у кампусу.

Guten Nacht! <3

Разврставање и подела терапије

Освануло је ново јутро у Gut Wehlitz-u. За разлику од претходних овај је дан започео са благом кишом и облацима који су се вили свуда око Лајпцига.

Након напорног понедељка и уторка надале смо се мало лакшем дану у коме ћемо моћи да нађемо времена да се опустимо и саберемо све утиске и дешавања од самог почетка путовања до данас. Осећања у нама су измешана, пресрећне смо што смо добиле прилику да будемо део целог пројекта и што имамо шансу да после две године ишчекивања остваримо контакт са људима којима је наша помоћ потребна. Са друге стране морамо признати колико смо биле уплашене и несигурне из јуче наведених разлога. Трудиле смо се да се то на нама не примети а када смо се скупиле у нашa четири зида виделе смо да је свакој први дан прошао исто. Из тог разлога смо, синоћ када су све обавезе биле завршене, селе заједно и пронашле различите начине како можемо заобићи језичку а и ону баријеру која је постојала у нама. Верујемо да се све то исплатило јер је данашњи дан, може се рећи, прошао пуно боље. 

Пре почетка вежби поново смо били тестирани.

Са запосленима је споразумевање било много боље, верујемо да су то и они приметили па су нам из тог разлога дозволили да радимо више ствари него јуче, неке смо одрадили у потпуности самостално а неке уз њихову помоћ (помоћ је била само вербална, углавном смо се сналазиле саме око свега осталог). 

Правило је да ако се ради нешто, одрадиће се од почетка до краја како треба. На пример при спровођењу личне хигијене одваја се доста времена за сваког штићеника. Поред свега ми као медицинске сестре смо задужене и за њихов изглед, када завршимо са купањем и пресвлачењем очешљамо их, исплетемо им косе уколико су дугачке, водимо рачуна да им кожа остане хидрирана коришћењем разних крема, спроводимо здравствену негу у сваком смислу те речи.

Оно што нам је било занимљиво данас је што смо имале прилике да одрадимо и видимо вађење капиларне крви из ушне ресице за одређивање гликемије. Одређивање гликемије је стандардна процедура која се ради сваког дана, најчешће се крв узима из јагодице прста али је кожи потребно да се регенерише, па се због тога након неколико дана прелази на ушну ресицу док се јагодице не опораве. Такође је једна од занимљивих ствари била што смо видели другачији начин дозирања инсулина. Овде постоје шеме по којима сестра има аутономију да сама мења дозу инсулина на основу вредности измерене гликемије пре оброка.

На одељењу су нам показали одељенску апотеку, појединачне дозаторе за лекове као и начин чувања опијата, колица за поделу терапије. Виделе смо како се одређени лекови чувају у фрижидеру и замрзивачу и колико је важна одговарајућа температура. Гледале смо поделу оралне терапије, где су сестре након испоштованог правила 5П сваком од штићеника исту поделиле.

У повратку смо прошетале и свратиле до тржног центра који је одмах поред Leipzig Hauptbahnhof (главне станице) о којој ћемо писати у неком од наредних постова.    

Вратиле смо се у кампус С-баном.

Први дан у Gut Wehlitz-u и обилазак Лајпцига

Наш дан је започео у 08:00, када смо устале одморне и спремне за нове авантуре. Након доручка, у 10 сати смо имале састанак са координаторком Аном која нас је упознала са правилима кампуса, а ми смо јој на карти показале нашу земљу и пут којим смо дошле. Састанак је одржан са групом из Хрватске. На крају састанка нас је спровела и упознала са битним просторијама у кампусу (lanudry room, club, office)

Време до ручка провеле смо у природи, пишући дневнике и размењујући утиске. Након ручка и краћег одмора нашле смо се са Аном код Clock Tower-a и пошле ка железничкој станици.

Обилазак Лајпцига

1. St. Nikolai

Протестанска црква је из католичке прешла у протестанску у 16. веку. Једна је од најстаријих у граду. По информацијама које смо добиле, 70% становника Лајпцига су протестанти. Имале смо прилику да се упознамо са једном од 3 највеће хришћанске вероисповести. Црква је била место окупљања локалних становника који су учествовали у покрету за рушење Берлинског зида и уједињења Немачке. Све се то догодило 1989. године. 

2. St. Thomaѕ

Такође протестантска црква испред које се налази статуа Јохана Себастијана Баха. Бах је до своје смрти у овој цркви био вођа хора и у истој се сада налазе његови посмртни остаци.
The Prayer Cross - на њему се могу закачити папири са написаним молитвама и изреченим страховима у циљу превазилажења истих.

3. Universitat Leipzig

Један од најстаријих универзитета у Немачкој који су похађали многе познате историјске личности: Гете, Ниче, Вагнер, а од наших савременика бивша канцеларка Ангела Меркел. Знаменити Срби који су студирали су: Доситеј Обрадовић, Стеван Мокрањац, Стеван Христић, Вук Караџић,..

Statue of Goethe

4. Тржни трг

Ово је иначе пијачни трг који постоји још од 12. века а на њему је тренутно Ускршњи вашар. Са свих страна се чује музика и има пуно људи, уличних уметника, штандова са локалним специјалитетима. Нисмо имали времена да пробамо али планирамо да поновимо обилазак и накнадно ћемо вам јавити утиске.

5. Panorama Тоwer

Прво што смо запазиле је добро уређен и редован јавни превоз, коришћење електричних аутомобила, поштовање и придржавање закона и мера. Најбољи начин да вам дочарамо оно што смо виделе је преко слика које постављамо испод сваког текста. Пустићемо да оне кажу све што смо ми можда изоставиле.

ЧИТАМО СЕ СУТРА!

МЕДИЦИНАРИ У ЕВРОПИ - “Обогаћујемо животе, ширимо видике”

полазак испред Дома ученика

Жеља за знањем пронађе пут - савлада препреке!

  

Након седмице проведене у изолацији и јучерашњег негативног теста на Ковид-19, ученице Медицинске школе и наставница Здравствене неге коначно су отпутовале у Немачку. Теодора Страиновић, Хелена Војнић, Кристина Ђорђевић, Теодора Кнежић, Јана Пауновић, Нађа Антуновић и проф. Светлана Станојевић боравиће 14 дана у граду Шкојдицу, у коме ће обављати праксу у геријатријској установи по унапред утврђеном плану. Реч је о Еразмус+ пројекту "Геријатрија". 

    Тај пројекат је наша школа започела још 2019. године, а синоћ је стигао до тачке мобилности која је централна активност пројекта.
    Веома смо радосни што смо стигли до ове тачке из више разлога. Структура Пројекта је сложена, а директор наше школе др Давор Јанковић је координатор за још две медицинске школе - учеснице. Еразмус+ тим наше школе иначе је имао (има и даље) мноштво препрека у виду честих промена протокола путовања, попуштања и враћања строгих мера заштите од Ковида итд. Такође, детаљно и редовно припремамо документацију која покрива сваки корак реализације. То је нашој школи први пројекат овакве врсте и зато је процес тежи, али је задовољство веће.

Јутро 

Наш Еразмус+ тим у саставу: директор школе, др Тања Ђорђијоски, Ленче Радосављевић, др Јелена Допуђа, Александра Јовановић, Татјана Живковић, Ирена Лилић, Ана Мицић, Ивана Јеремић, Данијела Ђорђевић, шеф рачуноводства Елизабета Ристић и секретар Миодраг Стојчић редовно прати активности одасланих представника наше школе и жељно ишчекује да стигну и сместе се у кампус где ће боравити све до 30. априла. (У тренутку писања овог текста пролазе кроз Словачку).

    Већ од сутра учесници мобилности ће имати ретку могућност да се упознају са здравственим системом, организацијом рада на геријатрији, сестринским процедурама у нези старијих особа и здравствено-васпитним радом са старим особама. Наставник-пратилац ће током боравка пружати психолошку и едукативну подршку ученицима, одржаваће комуникацију са школом и родитељима и усвојиће европске медицинске процедуре и методе подучавања.
    Ученицима су пре мобилности организоване језичке, географске, историјске, ИКТ припреме за одлазак на мобилност у виду радионица. Такође, током мобилности ученици ће бити у могућности да упознају културно-историјске знаменитости тог дела Савезне Републике Немачке.

Сва своја искуства објављиваће на овом блогу, те све заинтересоване позивамо да редовно прате блог од данас па до 30. априла 2022.